В весьма спорной и тенденциозной книге современного писателя и публициста Олега Витальевича Валецкого (р. 1968) находим любопытное упоминание о древнем «храме Мораны» на территории современной Сербии, приводимое со ссылкой на книгу Александры Байич «Великая богиня Славян» (Баjић А. Велика богиња Словена. Београд: Пешић и синови, 2007):

«Александра Байич в своей книге „Великая богиня славян“ (Байич А. Великая богиня славян. Белград: Пешич и сыновья, 2007. С. 5) выразила мнение, что в Лепенском Водовороте [серб. Лепенски Вир, по имени которого названа раскопанная в 1965 г. стоянка мезолитических охотников, обнаруженная на территории Сербии и датированная VI тыс. до н.э., — прим. В.] находился храм богини жизни и смерти Мораны, и что под полами домов найдены скелеты, принадлежавшие королям, которые были ритуально утоплены в водах Лепенского Водоворота. Кстати, по книге Любивоя Йовановича (Йованович Л. Валунная цивилизация. Белград: Пешич и сыновья, 2009), в области Ждрела, в Джердапском ущелье приплывали на нерест рыбы моруны из семейства осетровых, которых связывают с культом богини Мораны» (цит. по изд.: Валецкий О.В. О рунах и древних цивилизациях. М.: Товарищество научных изданий КМК, 2020. С. 26–27).

Отметим, что А. Байич название реки Моравица (в Западной Сербии) также связывает с именем Мораны: «Крећемо од Београда ка југу, путем према Нишу, друм је „широк, прав, царски“ како је рекао Бора Станковић, српски писац. Након пређених око две стотине километара, стићи ћемо до Алексинца, ту ћемо напустити царски, широки друм и скренути лево, према истоку, у правцу Соко Бање. Након петнаестак километара, проћи ћемо кроз село Бован. Ту морамо застати да се подсетимо, да су наши преци статуе својих богова правили од дрвета. Са доласком хришћанства, хришћански мисионари су те статуе богова погрдно звали балванима, а места где су се налазиле балваништима, баванишима, што је дало имена многим топонимима у Србији са именима Баваниште, Болваниште, Балаван, Болван, Бован. Име овог лепог села кроз које пролазимо говори нам да је ту било светилиште неког паганског божанства, највероватније на месту данашње цркве, која се налази на ливади поред бистре воде реке Моравице, на ободу старе шуме. Име реке Моравице, говори нам да је вода била посвећена Морани, богињи смрти [выделение наше, — прим. В.]. У селу Бован, нема ниједног места чије би име асоцирало на Калину, па због тога, настављамо даље, према Соко Бањи, путујући кроз клисуру реке, до котлине у којој се Бања налази. Треба напоменути да је Соко Бања веома старо насеље, да је постојало у време Римљана, те да је, уз Гамзиградску Бању, најстарија бања у Србији. У време Римљана звала се Балнеа, а до деветнаестог века звала се просто, Бања» (цит. по интернет-публикации: 

http://www.svevlad.org.rs/bajoslovlje/bajic_kalina.html. Дата обращения: 19.11.2020).

Подписка на обновления

Материалы на нашем сайте обновляются практически ежедневно. Подпишитесь и первыми узнайте обо всём самом интересном!

Авторизация

Видео

Лекция школы "Русская Традиция" от 08.11.2009

Богумил Мурин - Значение снов и сновидений у славян

Лекция школы "Русская Традиция" от 01.09.2009

Велеслав - Славянская волшба

Поиск

Журнал Родноверие